Како би изгледао пут Косова ка чланству у УН?
Појачана дипломатска активност специјалних изасланика САД, Велике Британије, Немачке и ЕУ за Западни Балкан шаље јасну поруку да је питање нормализације односа Београда и Приштине достигло ниво високог приоритета за ове државе. То не изненађује имајући у виду украјински сукоб и нелегалну анексију черитири украјинске области од стране Руске Федерације. Штавише, руска дипломатија се све чешће и гласније позива на "косовски преседан" у правдању својих поступака, стога Западним партнерима постаје невероватно важно да питање Косова× реше што пре. Француско-немачки предлог који је објавио Албенијен пост прихваћен је у фебруару 2023. године - пре прве годишњице руске агресије на Украјину. Он у међувремену постао "Европски предлог" и усвојен је као Споразум о путу ка нормализацији између Косова и Србије. Споразум у члану 4 предвиђа чланство Косова у свим међународним организацијама, укључујући Уједињене нације (УН). То је потврдио и председник Србије Вучић у једном од својих обраћања јавности. Иако се Србија оградила од тог члана приликом прихватања споразума, може се очекивати да ће САД и поједине државе чланице у будућности на основу њега лобирати за чланство Косова у УН.
Када говоримо о чланству Косова у УН постоје две опције. Прва је пуноправно чланство које подразумева компликоване процедуре и у овом тренутку делује немогуће. Друга опција је да Косово добије статус посматрача попут оног који поседује Палестина. Ова друга опција је више вероватна с обзиром да би била прихварљивија за Србију, а и процедура за стицање статуса посматрача је једноставнија и могла да би омогући избегавање руског вета.
Процедура за постизање пуноправног чланства у УН је следећа: прво држава подноси писмо Генералном секретару УН у коме изражава жељу да приступи УН и прихвата обавезе из Повеље УН; затим, генерални секретар прослеђује апликацију Савету безбедности где је неопходна апсолутна већина - 9 од 15 држава СБ. Наравно, под условом да ниједна од пет сталних чланица не уложи вето. Имајући у виду да две од пет сталних чланица СБ не признају Косово и противе се његовом чланству, ово јесте непремостива препрека за руководство у Приштини. Уколико би неким чудом Косово добило позитивно мишљење о препоруку СБ, та препорука се даље у последњем кораку шаље Генералној скупштини на одлучивање. За пријем нове државе чланице неопходна је потврда 2/3 држава чланица у ГС. ГС броји 193 државе, што значи да је Косову неопходно 129 гласова "за". Тренутно, 90 земаља признаје Косово као државу што је далеко од неопходног броја. На крају, није сигурно ни да би државе које формално признају Косово дале глас за његово чланство у УН.
Друга опција јесте статус сталног посматрача у УН. Најбољи пример је Палестина, која попут Косова има проблем међународног признања и суверенитета. Палестина је постала посматрач у УН 2012. године након неуспешног покушаја да постане пуноправни члан 2011. Статус посматрача одобрава ГС УН апсолутном већином, тако да се заобилази потенцијални вето Савета безбедности. Многе државе су прво постали посматрачи пре пуноправног чланство, с обзиром да статус посматрача омогућава присуство већини састанака као и УН повезаним агенцијама.
Када је Косово у питању, у овом тренутку ни једна ни друга опција не делују као оствариве. Разлог за то је застој у дијалогу са Београдом као и нарушена репутација косовске владе и лоши односи са западним партнерима. У перспективи, уколико би Србија била сагласна са тим, пут Косова ка чланству у УН би вероватно водио преко статуса сталног посматрача.
×
Овај назив је без прејудицирања статуса и у складу је са Резолуцијом Савета безбедности Уједињених нација 1244 и мишљењем Међународног суда правде о декларацији независности Косова