Западни Балкан и политика проширења - Не постоје пречице
У последње време све је више оцена како је проширење ЕУ на Балкан мртво, да ЕУ не жели државе Западног Балкана у пуноправном чланству, и да би Западни Балкан требало да се фокусира на економску интеграцију уместо пуноправног чланства. Стога све чешће можемо чути предлоге да земље Западног Балкана треба да теже интеграцији у Европски економски простор (ЕЕП) по моделу Исланда и Норвешке. Као главни аргумент наводи се то да би чланство у ЕЕП било могуће много брже него чланство у ЕУ, практично моментално, те да би оно допринело бржем економском развоју тренутних кандидата и потенцијалних кандидата на Балкану. Други аргумент који се такође користи јесте да би чланство у ЕЕП био одскочна даска ка пуноправном чланству у ЕУ. Да ли је то заиста тако, и да ли државе Западног Балкана треба да крену овим путем овај текст ће покушати да пружи одговоре на та питања.
Пре свега, да би нека држава приступила Европском економском простору (ЕЕП) неопходно је да испуни сет озбиљних критеријума. Како би држава приступила ЕЕП прво мора да поседује тржишну економију као и стабилан систем владавине права како би могле да усвоје правне тековине и правну регулативу које ја једнака за све чланице Европског економског простора. Ова два услова су уједно предуслови и за чланство у Европској унији (ЕУ). Проблем настаје код другог предуслова, стабилног система владавине праве који у већој или мањој мери недостаје свим државама на простору Западног Балкана и који је идентификован у неколико извештаја Европске комисије у последњих година. Дакле, без владавине права нема чланства у ЕУ, а ни чланства у ЕЕП. Тек када ниво владавине права буде на задовољавајућем нивоу, земље Западног Балкана моћи ће да приступе ЕЕП. У том случају, намеће се логично питање, ако Западни Балкан већ уреди владавину права и доведе је на задовољавајући ниво, зашто би се задовољио чланством само у ЕЕП када би испунио и услов за пуноправно чланство у ЕУ такође?
С друге стране, аргумент да чланство у ЕЕП може бити одскочна даска или прва фаза ка чланству у ЕУ на први поглед може деловати примамљиво и логично. Међутим, такав модел може проузроковати друге проблеме. Наиме, уколико узмемо да се државе Западног Балкана заиста придруже Европском економском простору, постоји опасност да услед различитих разлога ЕУ више не буде заинтересована да прими ове државе у пуноправно чланство и остави их трајно у предсобљу чланства, тј. у ЕЕП без могућности да приступе Унији. Имајући у виду став јавног мњења и политичке елите у најутицајнијим чланицама ЕУ, овакав сценарио делује све реалнији.
Иако је на Самиту у Брду у Словенији пре неколико дана донета Декларација којом је потврђена перспектива чланства за читав Западни Балкан, реч „проширење“ помиње се само једном у читавом документу, док се завршетак читавог процеса приступања не помиње у контексту било каквог датума. Евидентно је да са стране ЕУ не постоји јака жеља да брзо прими преостале државе на Балкану у чланство, док истовремено идеја и приступу у ЕЕП само додатно умањује шансе пет кандидата ка чланству.
Ако сте уз кафу уживали читајући овај текст, купите и мени једну!