Да ли је распад СЦГ почео на Беовизији 2006?
Европесма организована је 11. марта 2006. године у Сава центру у узаврелој политичкој атмосфери у којој се ишчекивао предстојећи референдум о независности Црне Горе. Ваља подсетити и да је финале Евровозије одржано 20. маја 2006. године, вече пре заказаног референдума о независности. Песма Моја љубави коју изводи група Но нејм садржала је у себи суптилне алузије на нову страну у државности Црне Горе. Имајући ово у виду, као и да би вишемилионски аудиторијум из СЦГ пратио песму Евровизије усред медијске тишине пред референдум, не чуди узаврела политичка атмосфера и потреба са једне стране Црногораца да Но нејм буде представник СЦГ, а са друге стране Срба да исти бенд не буде представник Државне заједнице.
Проблем је заправо настао у такозваном гласању „по националном кључу“. Наиме, жири састављен од црногорских и српских чланова поновио је идентичан принцип гласања као и на Беовизији 2005. године када је такође група Но нејм победила са нумером Заувијек моја. Дакле, као и 2005. црногорски чланови жирија дали су тачно 0 (нула) бодова двема најбоље пласираним српским песмама, док је Но нејм добио максималан број бодова од сваког црнорског члана жирија понаособ, и такође још укупно 8 бодова од два српска члана жирија.
Такође, путем телегласања и публика је имала прилику да да свој глас. Тако да је група Фламингоси са огромном разликом (преко 11,000 гласова, Но нејм нешто више од 3,400 гласова) однела апсолутну победу у очима публике. Међутим, гласовима жирија, више бодова имала је група Но нејм и иста је проглашена за победника и представника СЦГ на песми Евровизије.
Међутим, када је водитељски пар требало да прогласи победника публика је све гласније почела да негодује, скандира, комеша се и чак неки од њих упадну на бину. У том тренутку један од чланова жирија узео је микрофон и оптужио своје црногорске колеге да су гласали по националном кључи и позвао на преиспитивање коначне одлуке о победнику Европесме и представнику СЦГ на Евровизији. То је додатно подрејало страсти и гнев публике која је скандирала „Напоље“ и „Хоћемо Фамингосе“, група Но нејм није изашла на бину како би примила награду, а уместо ње на бини се појавила група Фламингоси отпевавши своју нумеру. „Ово је земља чуда“ изговорио је Слободан Бода Нинковић, водитељ програма те вечери након што су Фламингоси изашли на сцену да изведу своју песму као победници, иако је група Но нејм проглашена као победник од стране жирија. „Ко може мирно да спава, нек спава“ изјавио је Огњен Амиџић током извођења нумере „Луди летњи плес“ након што група Но нејм није могла да буде проглашена победником.
Но, да одговорим на питање из наслова. Не мислим да је распад Државне заједнице Србије и Црне Горе почео на Беовизији, тј. Европесми 2006. Распад СЦГ почео је оног тренутка када је она и створена. Креирањем слабе федерације, неки би рекли уније две самосталне државе 2003. године Београдским договором остављен за простор за осамостаљивање једне од две чланице уније у будућности. Предвиђањем референдума након само 3 године стављена је тачка на ову државу пре него што је и успела да опстане. СЦГ, често називана погрдно „Соланија“ услед одлучујуће улоге Хавијера Солане у преговорима Београда и Подгорице 2002-2003 и постизање Београдског договора имала је за последицу не само то да је ЕУ посредник у преговорима, већ и гарант споровођења постигнутог договора и врховни арбитар за његово тумачење. Па се поставља питање да ли једна (или две!?) суверене земље себи могу да дозволе уплитање треће стране у своје унутрашње односе и да ли је таква држава уопште вредна постојања као таква? Наравно, СЦГ је била оптерећена унутрашњим сукобима, а Европесма била је само материјализација истих на једном потпуно новом нивоу, у новој димензији и све то уживо на националној телевизији (телевизијама) за широке народне масе!
Било како било, остаје на крају да изразим и своје мишљење која је песма лепша. Упрскос заносу и лепршавости песме Луди летњи плес, моју наклоност, поготово са ове временске дистанце ипак односи песма Моја љубави групе Но нејм.
Послушајте обе песме па просудите сами...